Postoji ova treba koju san konta barit... Nismo se zbarili. Izgleda i da se je ona zbarila s nekin drugin. Tako da dupli fejl. Neman pojma, jel to dobra naznaka nečeg (il nije, jer koji je kurac naznaka uopće, koji je to kurac, nego prosto to da sam zamišljaš znak da se dešava nešto što ti želiš da se dešava? A to more bit i često vjerovatno jest tvoja potpuna izmišljotina). Al eto, možda nije nikakva naznaka i jebo ga... Je, nije, inako želin da me spašava od mene, konkretno da me spasi od prihvatanja ovoga da me ove oči more i da ne pristajen o njima mislit svakodnevno, a realno... Hm, pitan se npr jel se to more prihvatit? Realno tribalo bi moć. Msn more. Neko more. Moran moć i ja. Ali onda nisan poseban. Onda san samo čovik. Možda i to napokon. A možda se i poprave to jest tribale bi jebo ji. Uglavnom cura sluša super muziku, već joj nekoliko puta kraden pjesme s fejsa i navučen se... Koji tekst čovječe... Ma mora nešto bit s njon...
Zanimljivo, kad već dotičen mogu je malo i opisat, cura ima nešto... Ma neću, mrsko mi. I oči me bole. Ugl ima nešto zanimljivo površno kod sebe, ovako, mogla bi ostavit dojam da je površna i poglupa, i zapravo se malo dvoumin i jest li stvarno taka, ma neću pisat... A u drugu ruku ima nešto s njom, što mi se čini da se nazire i, što mi se čini da fakat postoji i da to ne tripujen, dublje i zanimljivije. Msn, ne mere neko vako dobre pjesme objavljivat a da je glup. Ne mere. Još ima par bendova koje san joj sa zida otkrija. Dobro neman sad neki plan da je barin... Al bilo bi zanimljivo da se družimo. To će se i desit tu i tamo. Još da me ove oči prođu, ubija bi da se to desi, ne znan kojem se kurcu šta triba žrtvovat da se to desi. A znan šta se triba žrtvovat, ono šta mi je najmrže žrtvovat. Moj trud oko recimo, nabavljanja pokojeg čaja, već znan i kojeg, soka od borovnice, moj trud oko negledanja više u nebo kad je misečina, u nebo kad je jako sunce ili blaža naoblaka, u laptop previše na dan, i tako neko vrime dok se ne oporave. Također moje strpljenje što mi nikad nije bila jača strana. To je žrtva koju moran uradit. I to da se naučin prihvaćat stvari i virovat u se malo više i manje se sekirat konstantno. I naučit nekad gledat u pozitivnu stranu nečega odnosno ono šta trenutno ima i jest a ne ono šta nije.
Ovo je pjesma trenutno sa zida joj ugl:
https://soundcloud.com/mr_vercis/cuvar-mocvara-i-trava
Ko je jebe kurva.
Mislin da bi recimo, osim genetskih četnika i sličnih jezičkih avantura, u naše riječnike pod hitno tribalo uvest obavezan termin: Balkanluk. Pod taj termin bi se moglo subsumirat sve ono što čini jedan prosječni, kafanski, pijanski, patrijarhalni, nacionalistički i seljački elemenat jednog prosječnog stanovnika Balkana. Evo recimo, stvari poput roditelja koji se petljaju dici u životne izbore, posebno izbor momka, i posebno ako je 'njihov', očeva koji su pijanci, koji po potrebi tuku il ne tuku žene, muškaraca kojima su sve cure koje nisu djevice kurve, ali ih to ne spriječava da se s njima jebu, te koji također vade noževe na spomen vlastite majke (dok je otac valjda manje roditelj nego majka), žena koje se večeras jebu a sutra kaju zbog toga jer je to 'grijeh', koje se žale kako im je teško a očekuju da će im momak/muž rješit sve probleme, homofobije, toga da se svi žale na ugrožavanja svojih prava, a drugima ih ne daju jer su 'pederi', a posebno onu famoznu 'ja bi to sve pobija'. Također, tribalo bi uvest pojave poput Jovana Deretića, Smaila Čekića, i sličnih 'historičara', generalno pojavu da se u toku školovanja najnormalnije trpaju nacionalističke budalaštine, također bi itekako tribalo uvest fenomen komunističkih profesora, koji dolaze pijani na predavanja, puše u učionicama i slično, fenomen ljudi na nekim pozicijama, bilo da su kodukteri u vlaku, radnici/ce na šalteru, profesori, policajci itd, koji će za svaku sitnicu kojom dovodiš u pitanje njiovu neprikosnovenost prikršit i zloupotrebit sva svoja pravila da bi 'obranili svoju čast'. Ljudi koji se svi odreda žale kako je država loša, a sami gledaju da što više toga utaje i ukradu od države, koji se žale na vlast al sami biraju iste političare jer su 'naši', i slično. Tako, niz je dug al prekiniću nabrajanje, u svakom slučaju mislin da bi 'Balkanluk' bija jedan jako zahvalan termin za upotrebu.
P.S. Iman i dodatak, nije mi odma palo na pamet. Također obavezno pod termin uvrstit to da je haljina koju je neki muškarac javno obuka bitnija tema od komšije koji jedva krpi kraj s krajen i možda nema šta ist.
Tako, izazva mi dosta bure post na fb, pa ću ga objavit i na blogeru. Moglo bi se dosta ova tema proširit, moglo bi se dodat primjera iz estetike različitih kultura da se post objasni, al neću to sad radit. Navešću samo primjer jednog afričkog plemena koje je imalo problem sa gladi, u kojem je danas ideal ženske ljepote da žena bude debela. I to ne ono punija, nego debela. Estetika je odraz vrijednosti društva i nije pala s marsa. Posto je o fenomenu nošenja štikli kod žena, i evo kopi pejstat ću ga.
Štikle, kao jedan najprisutniji modni detalj kod žena danas, su najbolji pokazatelj društvenog stava o ženama i ženstvenosti. Mnogi će reć kako su štikle 'ženstvene' i slično, i kad se stvar izanalizira, zapravo savršeno pokaziva, kakvu to ženu društvo, u većini slučajeva želi vidit, kakvu to ženu društvo smatra lijepom. I čisti primjer estetike, kao društvenog konstrukta a ne prirodne datosti. Pod prvo, većina vjerovatno ne zna da su pete, isto kao i duga kosa, prije bile znak muškosti. Rimski vojnici su imali sandale sa petama, napoleonovi su imali čizme sa potpeticama. No, kako je estetika promijenjiva, i kako društvo ima tendenciju da vrši segregaciju muškaraca i žena (plava i roza boja npr, ko savršeni primjer), visoke pete, kao i duga kosa, su danas postale simbol ženstvenosti. I tako, zapravo kad sagledamo, kakva je to 'ženstvenost' koja se postiže nošenjem visokih peta? Pod prvo, nepraktična. Visoke pete su nezdrave za nogu, nekad mogu i iskrivit stopala, tako da zapravo po tom pitanju, visoke pete su jedan ublaženi oblik istezanja vratova u Afričkim plemenima i spriječavanje rasta stopala kod gejši u Japanu. No ta nepraktičnost ima jednu itekako bitnu praktičnu implikaciju. Žena sa visokom petom je praktično nesposobna, ženska 'senzualnost', kakva je često vidljiva na filmovima i slično, je redovno slika jedne krhke, elegantne žene, koja budimo realni, ne mere ni potrčat, a kamoli da imaš osjećaj da se ta žena more branit ili uopće, poduzet ikakav rad u vezi bilo čega. To je zapravo, jedna krajnje patrijarhalna slika žene, koja, sa svojim visokim petama šalje poruku da je krhka i nesposobna i da joj triba alfa mužjak da je štiti, opskrbljuje i brine se za nju. Ne kažen da to sve cure koje nose visoke pete svjesno rade, ali moj dojam te 'ženstvenosti' štikli je ovakav. To da je danas takva slika žene dominantan estetski ideal društva, koji vole i prihvaćaju jednako žene same kao i muškarci, savršeno jasno pokazuje kakvo smo društvo još uvik u suštini. Ista stvar bi se također mogla pisat i o kupovini skupih auta i nošenju odijela i kravata kod muškaraca, ali neću pisat post dug da ga niko na kraju ne pročita. :)
Ko se ne slaže, nek mi objasni, zašto su štikle baš dominantan estetski ideal kod žena danas a ne npr martinke il starke? Zašto su štikle baš danas popularne iako visoke pete postoje još od starog rima?
P.S. Post je inspirisan poston od Sfumato i njegovin pisanjen o kravati, tako da, fala Sfumato. :)
Na svitu oko nas je toliko sranja i toliko govana da se jedva more disat. Sve zaudara, sve se dimi. Nebo se crveni od njihove krvi i krvavih očiju. Ako bi ikad bija super heroj, a rado bi bija, moj super znak bi bilo slovo K. K kao Karma. I kad bi doša ljudima koji su mi na piku, kad bi in doša, kad bi me pogleda i pitali: Ko si? Reka bi in: Ja san vaša Karma. Nakon čega bi usljedija udarac koji bi ih onesvistija.
Iduće što bi bilo je buđenje zavezani u mraku, u prostoriji za koji nemaju pojma di je. Bija bi to podrum, da ne znaju ni koliko je sati ni koji je dan. Bili bi goli. Stolica za koju bi bili zavezani bi bila tvrda, jako, bila bi nezgodna. Ali bi bila puno manje nezgodna od naravi mog alter ega i od onoga što će in usljedit.
Meta ima svugdi naokolo, sve vrvi od njih. Sve vrvi od zločinaca, najvećeg mogućeg ljudskog otpada i stoke, koja triba bit kažnjena, koju pravda triba stić. Milioni ljudi širon svita sanjaju svog super heroja, sanjaju pravdu, sanjaju osvetu. Milioni ljudi. Od kojih su mnogi u našoj državi i državama. Silovatelji svojih kćeri, nećakinja, nećaka. Mučitelji, mučitelji novinara koji rade svoj posa i razotkrivaju šljam onakav kakav jest, mučitelji koji upadnu u tvoj stan u pola noći, odvedu te u prostoriju iz koje izađeš sa ptsp-on, jer diraš di nisi smija. Policajci koji te uvate na ulici i iživljavaju se na tebi. Psihijatri i vještaci koji zdrave osobe strpaju u psihijatriju i šopaju ih tabletama jer su govorili šta nisu smili. Ubojice, plaćene ubojice koje uklanjaju one najveće prijetnje šljamu, prijetnje koje se ne mogu više uklonit ni na jedan drugi način.
I naravno... Naručitelji do kojih bi bilo najteže doć. The šljam itself. Mislite da se ovo sve ne dešava kod nas? Ako mislite da ovih slučajeva koje navodin nema kod nas i to baš u našoj državi, onda vi živite u zemlji cvića i snova, u koju ste uljuljani ili vašon naivnosti ili manjkon interesa za ovakve teme, zbog čega niste saznali za sve ove informacije. Čak i poznatiji ljudi i javne ličnosti proživljavaju ovu sudbinu. Marko Francišković, hrvatski novinar i javna ličnost je prisilno hospitaliziran, vezan i šopan tabletama bez njegovog pristanka. Prije toga je kritizira ministra Ostojića u hrvatskoj vladi. Bija je savršenog zdravlja i po izlasku reka je da nikad nije ima nikakav problem. I prije nego što su ga poslali je govorija kako oće da mu smiste, da je to sve zbog Ranka Ostojića, ministra o čijim aferama je pisa. Nakon izlaska je tvrdija jedan te isto, samo vidno drugačijih emocija i izgleda. U Rijeci je djevojka od 16 godina odvedena u ludnicu jer je gej.
Saša Marković, crnogorski političar, profesor na fakultetu i autor više knjiga u kojima kritizira crnogorske političare i američki imperijalizam, je prostrijeljen isprid svoje kuće tri puta i ubijen prije par miseci. Ovo je jedna emisija u kojoj je priča, da vidite o kakvoj se osobi radi: https://www.youtube.com/watch?v=ApOW33ASu7A Ivo Pukanić, hrvatski novinar koji je pisa o Sanaderu, Momiru Bulatoviću i vezama hrvatske i crnogorske mafije je ubijen s bombon u autu, nakon već jednom pokušanog atentata. Jedna blogerka sa ovog servisa, koju malo ko čita, u detalje opisiva torturu i posljedice prijavljivanja kriminala u Srbiji. Jedan bloger na ovom servisu već godinama traži pravdu za svoju ćer koju je kamion pokupija na cesti i kasnije je sve zataškano i lažirano, a dokazi uklonjeni zbog, kako on sumnja, činjenice da je u kamionu biila droga i da se radi o mafiji koja je povezana sa Bobar bankom i institucijama u BiH. Cura koju san upozna, je silovana godinama od strane svog ujke dok je bila dite, roditelji kad su to saznali su nju okrivili za to i izrugivali je. Par godina nakon što je to s ujkon joj prestalo, ponovo ju je silova lik kojem su njeni roditelji bili dužni pare. So on, so on...
Svi su povezani, svi su upleteni, svi su krivi. Cila hobotnica, od glave do repa, repa koji 'samo izvršava naredbe', svi su krivi, svi. I svi zaslužuju kaznu. Kaznu koju nikad neće dobit u našem sistemu, i zato je potribno da neko uzme stvar u svoje ruke, i da neko bude njiova karma. Iman želju koju ću da ništa ostvarit možda u priči nekoj, da se oformi skupina zadužena za osvetu. Skupina koja će zaprimit prijavu na neku osobu, recimo, policajca koji je nekoga bez razloga mlatija i iživljava se na njemu, i ako utvrdi da je izjava točna, po metodologiji koja će bit stroga, zahtjevaće se nekakav dokaz, neki način da se utvrdi istinitost, istražit policajca, pripremit akciju, i u kasnin noćnin satima, kad se bude vraća s posla, navratit sa mini buson do njega i ubacit ga unutra. Dalje bi ostavija težini slučaja, svojoj mašti, i naravno, karmi. Karma stiže i karma je neumoljiva, karma nije u suštini osveta, ali na svitu bez pravde, ovakva osveta bi itekako bila nečija karma. Nadan se da će zaživit, pa makar na papiru.
https://www.youtube.com/watch?v=eJlN9jdQFSc
Well my goodness gracious let me tell you the news
My head's been wet with the midnight dew
I've been down on bended knee talkin' to the man from Galilee
He spoke to me in the voice so sweet
I thought I heard the shuffle of the angel's feet
He called my name and my heart stood still
When he said, "John go do My will!"
Google: The girl with the dragon tattoo trilogy
Bilo je to jutro jednog augusta, tipično, hercegovačko, kao i svako drugo. Ustao sam oko 9, napravio si kavu spreman da krenem na kupanje. Istuširao sam se, lagano prelazeći gelom za tuširanje preko sebe, osjetio sam se pomalo kao da razmazujem spermu po nečijem tijelu... I poželio da to i radim. Dodirujući se lagano, zaboravio sam na vrijeme i u jednom momentu samo sam vidio kako mi se između nogu spremila nabrekla alatka, oruđe koje nisam već neko vrijeme koristio, a zaželio sam se, i to jako. Otišao sam na kupanje sa prijateljem. Voda je bila osvježavajuća, užitak ljetnog popodneva je bio skoro, skoro potpun. Dok nije došla ona. A tada je sve postalo odveć kompletno. Isprva je nisam dobro spazio, vidio sam ekipu par metara od nas, bilo ih je sedam-osam. Pijućkajući pšenično pivo, kupao sam svoje tijelo i um na suncu i uživao. Slučajno maknuvši pogled, spazio sam oči kako pilje direktno u mene. Odmah su se pomakle. Bila je plava, starija. Tijelo joj je izgledalo jako sočno, nije trebalo dugo da vidim svoj jezik kako joj cuca točkice po koži, crnoj i preplanuloj od sunca. Od kad su nam se pogledi sreli, izdominirala je kao objekt moje pažnje i interesa. Upravo onako kako volim da izdominira kad me uzme i prepusti mi se, da je vladam... Pričajući s prijateljem pogledavao sam prema njoj, otvoreno očijukajući. Čekao sam da vidi da je gledam. Do nje je stajao on, dvoumio sam se je li joj muž ili brat, iako po godinama i blizini stolica mislio sam da je muž. Nisam ništa očekivao, zapravo, godio mi je jedan popodnevni flert i bio sam u trenutku. Osjećao sam kako joj se tijelo vlaži, kako ispod kože srce ubrzava, kako i ona gleda i prati mi pogled. Nadao sam se da se prstima lagano dodiruje, i da poželjkuje da je ja dodirujem... U mislima je vidila moj kurac, velik, tvrd, snažno dok je držim za ramena, na koljenima, pognuta ga guta pohlepno... To mi je prolazilo kroz glavu. Primjetio sam da su mi japanke ostale na plaži, što je bila savršena prilika da prođem blizu nje dok odem po njih. Vraćajući se bacio sam joj pogled iz kosa, pogled koji je upućen baš njoj, jer nikakvog drugog razloga ne bi bilo da tada okrećem glavu u njenom smijeru. Sjedio sam tako još pola sata i uživao, i onda je ustala. Ustao je i on, i krenuo je do šanka da plati. Ona je stala par metara ispred mene i tresla je neke nevidljive mrve na svojoj guzici. Kad se vratio prošli su skupa, i nisam htio gledati da ne budem toliko ofiran (napadan, proziran). Kad su prošli, prijatelj me pogleda: Znaš kako te je pogledala sad brale. - Kako? - Ko da bi te sad odma vodila negdi i jebala ko životinja. Godilo mi je to jako, i bilo mi je krivo što tada nije vidila i moj pogled, ekvivalentno željan iste aktivnosti kao i njen. Sjeli su u auto i otišli, i vidio sam da je moj popodnevni flert završio. Prijatelj i ja smo se dvoumili dal da idemo il popijemo još jednu pivu, i nekako sam htio da još malo ostanem, kao da tu ideju da završim s njom nisam još htio zaboraviti.
Naručili smo još jedno pivo, pili ga, i ostatak njene ekipe je otišao sa stola. Bila je predvečer i kafić je bio poluprazan. Pričao sam nešto o filmu kojeg sam prije dva dana gledao, kad, okrenuvši se na stranu, samo ugledah jednu plavu pojavu za šankom. Pogledala je u mene. Prošli su me trnci i blaga nervoza. Nakon par sekundi usljedilo je instant uzbuđenje. Znao sam zašto se vratila, znao sam da je došla zbog mene. Par pogleda i misli, i iskemijao sam šta ću. Otišao sam do nje da platim račun i pogledao je. - Kakva je voda? Upitao sam sa pogledom punim požude. - Dobra je, taman kakvu volim. Odgovorila je jednako me gledajući. Ada, konobar je došao i naplatio sam račun. Bio je u maloj žurbi i situacija nije bila za neku priču, ali sam onako, na zor, sam krenuo da mu govorim, zapravo... ne govoreći njemu. Pitao sam ga kakva je situacija sad na drugom kupalištu u blizini, rekavši da tamo nisam odavno bio. Rekao je da je sve super ko i prije. Na to sam nastavio govoriti kako sam se baš poželio malo kupanja na samo, da će mi drug sad kući a ja ću otić sam da se okupam tamo. On je rekao: Ma ja ja, super, valja to, i nastavio da premješta boce i za koji sekund otišao iz šanka. Nakon toga sam je pogledao, i sa valom vrućine koji mi je prostrujio kroz tijelo, rekao: Uživaj. Vrativši se, rekao sam prijatelju kakva je situacija, dogovorili smo se da on ode prvi iz kafića, ja ću ostati par minuta još - da vidi da sam ozbiljan. Tako se i desilo, i par puta smo se pogledali ali kratko i pomalo nervozno. Dvoumio sam se šta da radim, je li glupo, hoće li tamo na kupalištu biti još ljudi... Šta ako izvisim ko debil haha, al ajde, bar sam probao, vrijedi toga. Ustao sam i pozdravio Adu rekavši: Odo se kupat. Došavši na kupalište odma sam odahnuo vidjevši da sam sam. Super. Sjeo sam i odmarao, vrteći po glavi šta bi sve želio da joj radim, kako bi sve moglo proći kad dođe. Čekao sam 15-20 minuta. Nije je bilo. Odlučio sam da odem u vodu okupati se malo, još je bilo malo sunca, a i da vrime brže prođe.
Dok sam bio u vodi oko 10 minuta, samo sam vidio pojavu na plaži. Uspaničio sam se da će otići, al sam se onda sjetio da su mi stvari tamo, da zna da sam tu. Plivao sam još par minuta, nadajući se da me gleda. Onda sam došao. Izlazio sam iz vode, mokar, iskupan i spreman. Osjećao sam se odlično u svom tijelu. Sjedila je pored mojih stvari i stidljivo me pogledala. - Uf jest dobra voda. Rekao sam. - Jest, odgovorila je gledajući me jednako. Osjetio sam val seksualne želje kako mi je drmnuo kurcem odmah ga uspravivši poprilično. Hodao sam prema njoj jedva se suzdržavajući da ju odma ne uzmem, spustio sam glavu kraj nje tražeći nešto u šorcu kao, situacija mi je bila nova, nisam znao kako da postupim... dok se usne samo nisu sklopile na meni, davši mi najsočniji poljubac koji sam ikad doživio. Krenuli smo se ljubiti snažno, divlje, prislonio sam se uz njeno tijelu uživajući u tome što sam mokar, trgali smo se kao životinje. Stao sam. Pogledao sam joj lice i perverzne, kurvanjske oči. Bio sam lud. Šta radimo, šta radimo, joj, joj, uf ako nas vidi neko. Samo mi je prolazilo kroz glavu. Nalet je došao i nabio sam joj se kurcem među noge. Počela ga je dirati, ali vratio sam joj ruke. Digao sam ih iznad glave... i usporio ritam. Gledao sam je. Hehe, nasmijao sam se malko zlobno, prelazivši jezikom preko usana. Spustio sam glavu i digao je. Htio sam je zadirkivati, htio sam je dovesti do ludila od želje za mnom. Prislonio sam kurac točno među njene noge i krenuo je trljati. Lizao sam joj vrat. Stenjala je. Stegao sam joj ruke, povukao ih pod leđa u nezgodan položaj da je malo boli. Trljajući sam je stiskao skroz između svog tijela i zemlje. Stenjala je, sve glasnije i glasnije. Aj, aj, daj mi ga, aj, aj, oću odmah, odma!! Vikala je. Spustio sam glavu i zabio joj je među noge, miris njene pičke me je omamio u sekundi, bio sam lud, htio sam joj pojesti pičku, gutati je, htio sam da me jebe u usta. Uzeo sam je za ruku i poveo u šumu blizu. Ipak je preriskantno, ne želim završiti sa prijelomima nakon ovog seksa - osim ako mi ih ona ne napravi radeći mi šta poželi. Došli smo uz jedno drvo i obgrlili se tako snažno. Stali smo sekundu grleći se. Pružao sam joj ruke niz tijelo... Smirio sam ih na njenoj guzici. Disali smo usklađeno. Duboko. Promrsio sam joj kosu rukama i stavio ih oko njenog lica. Bila je jako lijepa. Gledala me je mirno. Nasmijao sam se. Bilo je jako fino. Momenat je trajao taman dovoljno dugo da ispuni i romantičnu stranu povezanosti. Opet sam je zagrlio... i polako krenuo otkopčavati njen farmerski šorc. Šutila je. Otkopčavši je, spustio sam ga a ona ga je zbacila nogama brzinski i rukama mi privila glavu na stomak. Došao sam jezikom do njenog klitorisa i krenuo ga obožavati dodirima. Stenjala je, čupala me za kosu, uzeo sam joj ruku i ošamario se da vidi da može sve da mi radi. Stiskla me je za kosu obima rukama i zabila mi čeljust u svoje usmine. To je bilo savršenstvo, taj momenat tolike sinkroniziranosti je bio ravan ekstazi, vrijeme je prestalo da postoji, ja je nestalo, razum se je isključio na autopilot, trenutak je bio neodoljiv. Lizao sam je dok se je nabijala, stenjala je i micala se gori doli. Spustila je glavu prema meni i sočno me zažvalila, digao sam se i stiskao joj guzice. Ljubio sam je kratko... I snažno uzeo za kosu i oborio joj glavu dole. Prihvatila mi je kurac žedno, požudno, gutala ga je tako sočno i brzo da je to bilo neopisivo. Nabijala se i stenjala, krkljala, sve sa užitkom i sa puno jezika i sokova. Uzeo sam je za glavu i krenuo režati, nabijao sam se, snažno, do grla, do grla. Udario sam joj pojači šamar i uzeo je za glavu gledavši je pravo u oči: Oćeš ga gutat? - Oću. A jel, a jel, je li kurvo? Opalio sam je još jače. - Aha, aha, stenjala je ko luda i drhtala na rubu ekstaze, nabio sam joj glavu ponovo i sklonio ruke naslonivši ih na drvo, oboje smo sinkronizovano radili pokrete, ja tijelom ona glavom. U momentu se je skočila, uhvatila me za vrat i rekla: Jebi me.
Shvatio sam to kao zapovijed, što je i bila, raširila je noge i pridigla se, prste sam gurnuo u pičku joj vidjevši da je dobro raširena, kurac sam gurnuo odma nakon toga. Kad je ušao... Bila je ekstaza. Ah, ah, momenat mira, snaga, požuda. Uhvatili smo se za tijela dok sam se nabijao, ritam je odmah bio jak, što jači i jači. Krenuo sam je jebati kao mašina, zabio sam si jezik u njene usne i viknuo joj ljubi me, ljubi me ne prestaji. Uhvatio sam je za vrat i ošamario, te joj odma vratio jezik. Stenjala je kao divljakuša, vikala je: Razderi me, poderi me, tvoja san kurva, imaj me ko kurvu. Pljunuo sam je na faci i zažvalio, na šta je ona pljunilla mene, što mi je dalo jedan val svježine i užitka. Okrenuo sam je brzinski odpozadi i na sekundu stao. Opet sam se zlobno nasmijao, što je bilo popraćeno njenim perverznim pogledom. Raširila je noge, zabacila kosu i protrljala si klitoris. Nakon toga je prste ugurala u usta do grla i pogledala me najseksipilnijim pogledom ikad. Gurala si je prste do grla i krkljala. Mmmmm, gledao sam je. Polako sam joj stiskao guzice, stavivši si kurac ispod njih. Ubrzo sam ga gurnuo unutra i nastavio dalje. Jebali smo se tvrdo, dobro, željno. Želja je jačala i bujala sa svakim novim pokretom. Bili smo povezani, bili smo mirni. Naslonio sam se na leđa joj i žvalio je jebuć je. To je nadražilo poprilično pa smo ubrzali tempo, popraćeno mojim udarcima po guzici i leđima. Jebali smo se strogo, strogo žestoko. Spustila je glavu dole i vikala krvnički: Jebi me, jebi me kretenu! Oborio sam je na koljena i i glavu joj stiskao od pod, guz sam joj jebajući pomakao totalno u stranu, stiskao sam joj leđa od drvo na šta je divljački stenjala i zabijao joj se manijački u butine. Noga mi je bila blizu njene glave, počela mi je cucat stopalo i grist mišić što me luđački nadražilo da sam legao na nju udarajući ju kurcem kao manijak. Poslje je stala vidno umorna, uzela me za bradu, poljubila sočno... Dirajući mi kurac rekla mi da sjednem. Sjeo sam, i ona je na mene. Posjela se snažno i raširila bokove, otkrivši mi svu plodnu i jebačku raskoš svog tijela. Dok se nabijala na mene ekstaze užitka su me preplavljivale, mrmljao sam nebulozno, jebi me, uzmi me, volim te, tvoj san, tvoja san kurva, daj mi se, i snažno se nabijao. Nagnula se nad mene uronivši me u svoje sise. Stiskao sam joj guzicu i jebao je strogo. Nakon malo sam je okrenuo na leđa i naskočio, digao joj noge na ramena si i jebao je ko životinju. Par minuta je bilo dosta da me dovede do vrhunca, izvadio sam ga u zadnji sekund na šta se skočila otvorivši usta, popila i primila po faci sve šta je iz njega izašlo. Zažvalili smo se odma nakon toga i lizali. Legli smo jedno na drugo. Stali smo mirno, disali smo. Užareni kao nakon rata, tijela su stajala iskorištena, poslužena, odlična. Tijela su stajala kraj nas u našoj ljubavi i želji. Počeli smo se opet ljubiti i u par momenata je postalo dovoljno strasno da bi se opet mogli seksat. Gledala me je vividnim očima, smješkajući se. - Budala. Smijala se je veselo. - Baš si budala. Rekavši to promijenila je pogled ponovo u požudu... I rekla: Moramo ić. - Di ćeš ti? Pitao sam je. Eh, odoh onom gospodinu koji me je čuvao od tebe čitav dan. Nasmijala se je grohotno gledajući me. Nešto je prštilo od užitka iz nje, i ja sam se nastavio smijati, da smo se na kraju oboje smijali par minuta samo što se smijemo. - Moramo, oblači se. Rekla mi je i pogledala me. - Ustaj. Ustao sam i pošao za njom, vodila me je za ruku, guzovi su joj se odlično prelamali dok je hodala. Došla je i uzela si šorc, podigla je i moj i bacila ga na mene: Pokupi si to. Gledala me je požudno i predano. Bili smo potpuno jedno, kao povezani nekom mentalnom pupčanom vrpcom. Samo što je ova išla iz mog kurca u njenu pičku, valjda je to sudbina i prirodna evolucija pupčane vezanosti. Pogledao sam je sa užitkom i preverznom, a istovremeno živahnom iskrom u svojim očima. Spustio sam se i polako ga podizao, gledajući je. Nasmijala se opet gledajući me sa još više žara. - Obuci se. Polako sam ga dizao na sebe, obukao, na šta se ona spustila na koljena: Nije ti dobro stegnut. Uzela je konopčiće sa šorca da ih rašnjira, i dirala me... Kad je osjetila da je dovoljno tvrd, spustila je šorc i uzela ga u usta. Gutala ga je, uzdisao sam, i već sam bio spreman da je uzimam ponovo. Kad sam krenuo rukom da je dignem odgurnula ju je nazad i udarila me pojače šamarom: Jel ti ko reka da to radiš? Poigrala mi se prstom sa jezikom i zadala se ozbiljnije na pušenje. Iako je situacija bila potpuno opasna ta svijest je jedva postojala u samom kutu uma, sve se rastopilo pod njenim gutanjem. Nabijala se do grla, krkljala, stenjala, pljuvala, u jednom momentu mi je rekla da je pljunem, što sam uradio razmazivajući joj pljuvačku kurcem po licu. Nastavila ga je gutat dublje i brže, uhvatila me za guzove zabivši nokte u njih, ošamarila me opet i nabila se grlom na kurac mi. Nije trajalo dugo dok joj opet nisam poklonio mlaz užitka koji je sa užitkom progutala i popila. Nasmijala se. - Mmmmmm, pođi. -Šta ćeš ti? -Samo pođi. Jel imaš prevoz? Rekla je. - Neman, mogu zvat prijatelja ovog, tako san mislija. - Otiđi doli na izlaz sa kupališta ispod teniskog terena. ja ću te pokupit.
Uradio sam tako i bila je tu za 15 minuta. Ušao sam, zatamnila je stakla i pitala me gdje da krenemo. Rekao sam koje selo, nije znala, rekla je da već dugo nije tu. Uputio sam je gdje da krene i rekao da ću ja pokazati put. Vožnja je bila čist užitak. Radila je klima, pustila je Son of a preacher man od Dusty Springfield, i vozili smo se. Bio sam zadovoljan, miran, ukroćen. Ukrućen, čak i opet, od flowa u vožnji. Jel često ovako kupiš mlade hercegovačke talente na kupanju? Upitao sam je smijući se. Bio sam sretan i zadovoljen. Užitak njenih dodira, pljuvačke i seksa je plivao po mom tijelu, kupao sam se u njemu. - Nisam, a ti jel bariš često zauzete žene? Reče. Nisan. Zapravo nisan do sad nikad bija sa nekon starijon trebon, rekao sam joj. Nasmijala se je zadovoljno. Hoćeš cigaru? Ponudila me je. Ne pušim, al fala, odbio sam. Šta će mi cigara nakon ovakvog seksa, nema šta bit veći užitak od ovoga već. Pomislio sam. Držali smo se za ruke i vozili. Šutili smo i poigravali se prstima na dlanu. Došli smo u moje selo i bilo je mjesto za izaći. Rekao sam da stane. Htio sam da me još voza, htio sam da izađe sa mnom. Ali svaka avantura mora završiti jednom, a ova nije mogla imati bolji kraj. Pogledala me je i rekla: Dobar si. Nađi neku koja neće imat potribu tražit nekog drugog pored tebe, ne sumnjan da će ti to bit teško. Nasmijala se. - Ako će tražit drugog nek nađe nekog dobrog poput tebe. Rekao sam joj. Val ljubavi se pomaljao instant iz njenih grudi. Uzela me je za majicu i povukla me sebi, sočno me poljubivši. Jezik joj je bio ukusan ko ništa do tad. Pogledala me je: Zbogom. - Vidimo se. Nasmijao sam se. Zatvorio sam vrata i otišla je. Pogledao sam nebo, već je bio polumrak i hodao sam kroz svoje polupusto selo. Šetajući sam se pozdravljao sa ljudima, Fafi, jedan susjed me standardno pitao: Šta ima, ima li cura? - Nema, ne daju se. Nasmijao sam se glasno i zadovoljno. - Moraš se putrudit Mate, neće one past same od sebe. - Neće jebiga, šta mu moreš. Nasmijao sam se i nastavio dalje.
