Sjene iz djevočicinih snova

26 Jul, 2015

Patetika i tri točke

— Autor nepocesljan @ 13:30

Sve je umrlo i svit umire. 

Ljubav tone i ja ne znan kako ću dalje. 

A i koga to boli kurac, ko te svaća. 

Par prijatelja koji suosjećaju ali oni iđu kući sa svojin miron, ti ostaješ sam. 

Sam ikad i ikome. Prokleto je što čovik nekad more da ne bude sam, to je prokleto. 

Jer to očito nikad nije dovoljno dugo. 

Nikad pa ni onda kad bi moglo bit. 

Bilo bi najbolje umrit sam. 

Plačimo plačimo, u tišini
Umrimo umrimo, u samoći. 

Samo što mi se čelo ne žari niti mi se vjeđi pote. Žari se samo oganj s kojeg se dimi, na kojem je nekad stala moja slika i...... Samo smrt dolazi po svoje, ništa strašno. Tek neminovnost života pokazuje ko si i šta si. Pa se nadaj, laži se da ima nekog dubljeg smisla. Roni suze i nadaj se za drugi život. Pa se tada nadaj za treći, al se nadaj, nema veze. Nada umire zadnja. Ne umire nada zadnja. Zadnji umiru ljudi, nakon što zadnja nada umre.



Komentari


Dodaj komentar