Sjene iz djevočicinih snova

Nešto vrtim po glavi ideju oko eventualne komune... Kontam bolje mi je mislit i pisat o tome nego o svojin sranjima, mada ja možda u suštini i ne bi moga živit u takvoj komuni a i mada možda nije tek tako ostvariva. Al neka, nema veze, sanjariću. Definitivno šta bi u komuni bilo veliko NE su droge. Znači baš nema droga. Ako neko oće da se drogira nek to radi u svojoj sobi i tako to, al javnog drogiranja i sadnje marihuane il drugih biljaka koji mijenjaju stanje svijesti nema. Naglasak bi bija na ljudima koji su alternativni i žele zdrav život. Umjetnici, zaljubljenici u jogu, meditaciju, život u prirodi, uživanje u litnjen kupanju i u domaćoj hrani su ciljana grupa koju bi volija vidit da dolaze il žive u komuni. Druga stvar je što bi volija da komuna ima i urbane elemente, tipa kafiće i bar jedan dobar klub, di će se puštat dobra muzika za partijanje tipa vikendom. U te kafiće i klub bi super bilo kad bi dolazili i ljudi van komune, stanovnici Ljubuškog i okolice a možda i drugi, ako bi se za nas pročulo. Vrhunski bi bilo da imamo klub koji liti pušta muziku na otvorenom i u kojem moš uživat. Bilo bi super kad bi radili festival nekakav il nešto tomu slično. Ne znan šta bi sve bilo moguće radit u komuni niti koliki bi broj ljudi želija da žive u njoj. Volija bi da to bude malo veći broj ljudi koji se druže i koji žive tako, samoodrživo. Volija bi da proizvodimo svoju struju i svoju hranu. Volija bi da bude dosta i stranaca koji bi došli živit u zajednicu, al ne bi volija da budemo zatvoreni za ljude koji nisu u komuni, volija bi da prihvatimo bilo koga ko bi doša u posjet, da budemo dobri domaćini. Također, djelon bi se financira kroz turizam, da ljudi koji ne žele živit u komuni ali žele provest neko vrime u njoj daju neke pare, sad nezz koliko bi tražija za smještaj, al ne bi puno. Bilo bi ok i da ljudi rade van komune a žive u komuni. Ovo su mi neke smjernice šta bi tija, a sad, ne znan iman li dovoljan broj ljudi koji bi se upustili u tako nešto, napravit tako nešto. Al iman život prid sebon da ih nađen. Ako je to to što mene fakat zanima.

Danas mi je pala na um ideja koja bi mogla bit moja životna misija. Da se potrudin sa par prijatelja, i još ako bi nas se našlo voljnih pomoć, napravit neko naselje, uz Trebižat negdi u okolici Ljubuškog. Neke takve ideje su mi se motale po glavi i prije, al ovaj put bi volija nešto konkretno. Neko misto koje će bit alternativno i koje će bit samoodrživo. Da proizvodimo svoju struju, hranu, ako ne potpuno onda bar dobrim dijelom da pokrijemo troškove. Volija bi i da tu dođu neki stranci, zapravo volija bi dosta stranaca da se useli u tu komunu i da živimo skupa. Bavili bi se poljoprivredom, stočarstvom, ali možda i još nekim stvarima, tipa imali bi kafić i klub za izać navečer. Neman neke konkretne ideje šta bi još mogli radit uz to sve, ali vjerovatno će ideje doć same od sebe kad nešto takvo krenen. A tija bi da tu bude prostora za još nešto radit, da moremo živit od toga. To kad bi se sastavili, grupa ljudi koja bi poduzela prve korake, pa polako dalje. No da bi to ostvarija prvo ja moran sebe sredit. Onda ću i imat jasniju ideju šta bi tija. Ko će znat, možda i odustanen od nje, al ne znam. Za sad mi se čini da bi me ova ideja mogla držat. Inspiriralo me je gledanje dokumentarca o Oshu, ima ga nać besplatno, netfliksov je. Oni su bukvalno napravili cili grad od ničega. Sad je trenutno mutna ideja, ali ima nas trenutno već nekoliko koji bi bili voljni uložit u nešto takvo. Rada a i para. Možda bi održavali tu i neke festivale, muzičke, svakakve, puno je toga što bi mogli. Ali triba odnekud počet. Par prijatelja mi već rade jednu parcelu zemlje, eko uzgoj, rade potpuno prirodno, bez išta umjetnog gnjojiva i bez pesticida. Bilo bi fino da se to polako s vrimenon pritvori u nešto značajno. Nešto di bi mogli radit, bit kreativni, i rast kao ljudi. Nadan se da će se to jednon desit. Uvik san planira ić živit u neki velegrad, i sad kad pomislin i to me vuče, al ko bi reka, možda završin u sasvim drugom filmu sa ovon idejon o komuni u prirodi.