Sjene iz djevočicinih snova

06 Feb, 2021

Gej je okej (ili kronike jednog strejt sela)

— Autor nepocesljan @ 12:45
Jedan od mojih najboljih prijatelja, je ujedno i moj prvi prijatelj. Lik je iz mog sela, te moja i njegova obitelj su bili kućni prijatelji. Tako smo se vrlo rano počeli družit. Bila bi duga priča da objašnjavan sve okolnosti koje su do tog dovele, ali uglavnom, ja i moj prijatelj smo se počeli igrat sa našom seksualnosti. Ko dica, počeli smo se seksat. Bili smo niža osnovna kad se to dešavalo. Ali, to je nama bilo kao igra, mi bi se našli, igrali, a cilo vrime smo znali da ćemo se igrat i te "posebne igre". Trajalo je to godinu - dvi i onda je prestalo. I sad se sjećam, za prvu pričest, kako san se osjeća preloše jer san triba fratru reć za taj "grijeh". To me je baš sekiralo, na kraju nisan reka, kad san se ispovida. Samo jedan primjer koliko je nezdravu dici namećat taj koncept grijeha i koliko je to što se pričest dešava tako rano u biti štetno. Nego, ja i moj prijatelj. Živili smo, družili se, kroz našu višu osnovnu, srednju školu, skupa smo otišli u Sarajevo kad san ja otiša studirat, on je otiša na frizersku akademiju. Tamo nam je prizna da je on gej. I to samo po sebi ne bi bilo ništa čudno i spektakularno, Međutim, prava nevjerica je uslijedila kad nam je reka s kim je iz našeg sela on bija. Mislim, seksa se. Kroz odrastanje, višu osnovnu i srednju, on je bija sa pola muškaraca iz naše generacije (plus minus godina - dvi). Ispriča nam je i s kim i kako se je to odvijalo. To je bivalo tipa i kad bi mi roštiljali, pa bi on i jedan od nas ekipe "otišli po drva u šumu" i slično. Ti momci su danas uglavnom sa curama, a neki su se i vinčali, ili će se vinčat. Što ovo pišen? Pišen da pokažen koliko zapravo, naša konzervativna sredina, kao hercegovačko selo (di ćeš veće zabiti haha), ima svojih javnih tajni. Također, zanimljivo je koliko je seksualnost fluidna, i koliko smo svi potencijalno biseksualni. Možda ne svi, al dobar dio nas jest. Također, pišen ovo da pokažen kako mi na balkanu, po pitanju homoseksualnosti nismo ništa drukčiji nego zapadne zemlje di je homoseksualnost normalna pojava. Razlika je samo u tome što smo mi licemjeri, pa homoseksualnost osuđujemo. A ona se pojavljuje jednako kao i svugdi drugo. Ja i moj prijatelj smo i sad super, i on je gej, a ja sam strejt. Ne bi moga uopće završit s muškarcom, baš sam ono, propisno strejt haha. A on nije. Tako da, kao gej se najvjerovatnije rodiš, inače da je do uticaja djetinjstva, i ja bi triba bit gej. Poslje san u Sarajevu upozna puno gej ljudi i u biti su jako fini ljudi, normalni, kao i svi mi. Homofobija je definitivno nešto što je za osudu, osim što je štetna, ona je i licimjerna. Jer homoseksualnosti neće nestat, a mi imamo izbor hoćemo li te ljude prihvatit il ih osuđivat i zagorčavat im život.

Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me