Sjene iz djevočicinih snova

03 Apr, 2020

Mater i ćaća

— Autor nepocesljan @ 13:08
Moj ćaća i mater su pre koma par. Ne znam točno kako su završili skupa, ali s dva karaktera koja su na smišan način baš različita. Tipa ćaća mi je šutljiv i nema neke potrebe za društvom, u biti nema nikakve potrebe za društvom, a mater je razgovorljiva i društvena. Ćaća nije u kontaktu sa svojim emocijama, dok mater poprilično lako zaplače il zagrli nekoga i slično. Moj ćaća je inače ima par iskustava kad je vidija neke pojave koje bi se mogle okarakterisat kao 'paranormalne'. Jednom su on i jedan drugi čovik iz našeg sela po noći vidili nešto ogromno, što liči na čovika al je veliko otprilike tri metra i ima ogromnu glavu. Jednon san prilikon pita tog čovika što je bija s njin i potvrdija mi je priču, tako da, nije halucinacija. Tako reče da je jednon vidija i nekog duha što se kreće lebdeći, ne vide mu se noge. Al njega ta iskustva pretjerano niti čude a niti zanimaju. Ja kad san ga upita: pa što nisi proba ostvarit neku komunikaciju s tim duhom, on samo reče: ooooo ne smi se to, ne smiš se ti njemu petljat. Ja i prijatelj mi smo se zajebavali, kako bi, da san ja vidija tog duha, taj duh popizdija koliko bi mu ja bija dosadan haha. Šalu na stranu, ja bi se usra da vidin tako nešto. Moj ćaća inače voli teorije zavjere i new age duhovne teme i vjernik je, te mi počesto napomene kako bi ja ipak triba 'molit Boga' il tako nešto. Mater mi je isto osebujna ličnost. Za razliku od ćaće, ona je baš racionalista i ne zanima je da ulazi ni u kakve dubiozne priče. Nešto san načuja priču da je moj ćaća materi mi poklonija neku Dainekenovu knjigu, pa da ga je umal ostavila radi toga hahahah. I ona je vjernica, ali više nekako emocionalno. Nije ona mozgala puno o vjeri, dok mi ćaća jest, ima je fazu kad je bija ateista. Mater mi je išla u školu samo 4 razreda, u njeno vrime je to bilo normalno za ženu sa sela. Tek sa 13 godina kad je imala, je uvedena struja u kuću. Ko dite je hodala sa magarcima i konjima na kilometre daljine. Generalno je kroz život samo radila, a malo uživala. Ne toliko da nije imala u čemu uživat, koliko jednostavno nije naučila mislit o svojim užicima, jer je stalno radila. To mi isto vridi i za ćaću, mada on i uživa u nekin stvarima, a dobro, jest i mater u nekim, ruku na srce, uživa u druženju s par žena iz sela mi. Mater je inače bistra i neiskvarena žena, i ima baš dobar smisao za humor. Ono, moji prijatelji misle da je kraljica. Ćaća je inače blag i ima neku teško opisivu dragost i ljubav prema stvarima u životu... Tipa voli jutri vidit kako se ptice skupljaju i jedu s našim kokošima, to ga usrećuje, da su te ptice tako pitome. Također voli jednu našu mačku i voli biljke. I voli slušat vijesti, ni jedne ne propušta. Ali je istovremeno i vrlo težak za suživot, jer je paničan i kad nešto isplanira ne podnosi bil kakvu promjenu tog plana, kad neko predloži da se nešto promine, uradi drukčije, njegova reakcija je ko da je smak svita. U životu se je generalno podcjenija i moga je uspit puno više, da je samo ima samopouzdanja. Al ne krivin ga, izgubija je ćaću kad je bija peti razred, što je u to doba bilo užasno. Mater je praktična žena i nije od velika dubinjanja, ali je jako bistra i inteligentna. Osjećajna je i pokazuje svoje emocije, nekako je sva hmmmm prirodna. Baš je prirodna i ne za bit drukčija. Njoj ne leži moj ćaća jer je previše nedruštven, pa se ne mere nigdi otić a da on odma neće da se iđe kući, i tako. Reka bi da su se poklopili dobro da im brak more funkcinirat, al nije baš da se nadopunjuju, više su kao dva različita svitaa koja koegzistiraju skupa. Al generalno su dobri roditelji i neman se šta na nje žalit. Jedin mogu ćaći zamjerit što je drukčije tretira mene i moje sestre, zato što san ja muško. Razmazija me je i bija je opsjednut s tim oće li mei nešto bit, dok je prema sestrama drukčiji. To mu zamjeran, jer je, iako je po svemu drugom čovik koji odudara od prosjeka, tu tipični patrijarhalni krkan. U biti je on malo ekscentrik. Dok je mater totalna normala. Ja san neka mješavina očeva duha i materinog humora i komunikativnosti... Toliko, msm da san reka sve šta mi se govorilo. Tako da, pozdrav vam i do čitanja.

Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me