Sjene iz djevočicinih snova

27 Jan, 2015

Moja dva prijatelja

— Autor nepocesljan @ 18:55
Ante - Ko dica smo se seksali, al ono ozbiljno, ja san ima orgazam seksajuć se s njin. Bili smo pravi ljubavnici i prijatelji, i radili sve živo, iako, nikad on mene nije jeba iako san ja tija. Njemu se nije dalo. To je bilo nekad u nižoj osnovnoj, do 4 razreda, kasnije nismo više prošlo nas. To jest, prošlo je mene a drug Ante je uredno odradija pola muškaraca u našem selu, al bez zajebancije, više od pola likova naše generacije je kroz naše odrastanje bar jednon završilo s njin. Tako da, kad pomislite kako smo mi konzervativna sredina koja je čedna i nema tih zapadnjačkih "zala", stitite se ovoga. Nismo mi konzervativna sredina, mi smo samo licemjerna sredina. Uglavnon, biseksualan je, jako seksualan, škorpion, zabavan je, volin ga. Ko dica smo često krali cviće po selu kod nas, imali svoj fol, liti, al ono, pravo hercegovačko lito, sunce peče, taman podne, i nas dvojica se zaputimo po selu i krademo vciće ljudima isprid kuća. To je bija gušt kakav samo more bit kad si dite, imali smo tonu energije, bilo nan je super jedno s drugin, i ništa osim nas tada nije postojalo. Ante je inače osoba koja ima životnu priču ko iz kakve sapunice, njegovi su dok je bija mali imali problema pa je jedno vrime živija sam s materon, kasnije su se pomirli pa su nastavili žiuvit skupa. I mater i ćaća mu imaju po jednu dite iz prošlih brakova. Ima dobar odnos s materon, toliko dobar da mu je priznala da mu ćaća u biti nije ćaća, nego da je ona imala ljubavnika koji je u biti njegov biološki ćaća. A taj ljubavnik se, gle, prije nekolik godina ubija. Mater mu je problematična i nesritna, iako je što je ja znan meni draga i ono, dobra je. Ante je kul, smišan, partijaner, zabavan, opušten, potpuno liberalan i tolerantan, zna ubost s crnin humoron samo tako, ima scena kad se zbuni i napravi neku nakaradnu situaciju za crknit od smija. Dobra osoba za društvo, i ovako, kad ga upoznaš simpatičan je, ne mereš ga ne volit. 

Dalibor - Dalibor je malo manje spektakularna priča, fin momak, iz sela nan isto. Ko mali je bija punin diviji, poznat je po tome da je rekorder u broju razbijenih glava u nas u selu, ima je jedinstven talenat da kad god nekome baci kamen da ga zdimi u glavu i razbije mu je. Bija je pravi nered ko mali, kra igračke, razbija glave, pravija štetu. Osim toga, jedno je skroz ludo i smišno biće, i jedna dosta kontemplativna, zanimljiva i jako dobra osoba. Introvertiran je i relativno stidljiv, al kad se otvori smišan je samo tako. On misli za se da je dosadan, ne zna kako bi se ijednoj curi moga svidit zbog toga, to mi je nedavno reka. A u biti super je, nije nimalo dosadan, realno, da ga nema sad vamo, ja ne znan šta bi od sebe. Njegovi su prava radnička obitelj, rade poljoprivredu i on je radnik samo taki. Nikakav problem mu nije radit bilo šta, i voli radit, svaki novi posa koji more naučit mu predstavlja uživak i budi u njemu pravu izvornu znatiželju. U biti, on je primjer i dokaz kako se u nas more uspit ako oćeš i ako imaš karaktera. Voli se napišit, jednon je proba lsd, ja san tada bija s njin, radili smo na moru bili to lito, otišli s nekin čehinjan koje smo kontali jebat, na kraju one otišle po lsd i i on ga je proba s njima. To je bila preluda večer, crkavali smo od smija tu, i ostali na plaži do ujtru a u devet nas bilo na posa. Sutra je on prileža cili dan, zabušava na poslu, a ima je par smišnih situacija kad je čuja neke zvukove koji nisu bili tu, i generalno, samo je leža na ležaljci i bilo mu ekstra. Voli razmišljat o smislu života, voli Castanjedu i Uspenskog, jedno vrime su ga zanimali lucidni snovi pa je eksperimentisa s njima, osoba je koja živi život autentično i stvrno ga proživljava i pita se. Volin s njin preispitivat život i djelit nove zaključke koje izveden, nekad se znamo super zapričat oko toga. Inače, smišan je kako zna samo zalipit nešto, ono svi govore kako je nešto super a on nonšalantno zalipi kako je to njemu kritično. Zna bit zabavna ta krakteristika. On je vodenjak. 

I eto, ja san treći. :) Nekad u srednjoj školi smo se povezali baš nas trojica, i jedinstvena smo ekipa, iako smo bivali razdvojeni, kad se opet skupimo nekako se skonta da je to baš to, da je to ta atmosfera. Kad smo skupa smijemo se, zabavno nan je i apsolutno je sve među nama normalno, nema nikakva čuđenja da neko ne znan šta reka il uradija. Preludo, i predobro da smo se tako našli u istom selu.

Komentari


Dodaj komentar